Електронска пошта, е-пошта, имејл, мејл
(енгл. e-mail) су различити називи за мрежни сервис који омогућава слање
и примање порука разноврсног садржаја. Име представља аналогију
традиционалној пошти, при чему поштанско сандуче замењују сервери, на
којима се е-пошта „чува“ док је корисник не преузме.
Програми за рад са
електронском поштом се заснивају на уређивачу текста за састављање
порука, чијом применом се порука припрема за слање, механизма за слање и
примање порука и читача примљених порука. Уз поруке се могу слати и
датотеке. Порука се шаље примаоцу на темељу његове адресе електронске
поште. Порука се може послати једном или више прималаца одједном.
Послате поруке се чувају у електронском поштанском сандучету примаоца,
које се налази на његовом серверу све док их не захтева за пријем на
локални рачунар.
Стручњак за рачунарство Реј Томлинсон
је написао први програм за размену порука између два рачунара. Поред
програма за размену е-поште, Реј Томлинсон је одговоран за масовну
употребу знака @ (ет, познато и као „лудо а“ или „мајмунско а“).
Смишљајући како да разврста примаоце порука одлучио је да њихова имена и
имена рачунара на којима се налазе њихови рачуни раздвоји неким знаком
интерпункције. Како је на својој тастатури имао само 12 таквих знакова
на располагању, одлучио се за онај који се никада не користи у писању
порука. Тај принцип адресирања користи се и данас.
Формат поруке
Свака порука електронске поште се састоји из заглавља и тела. Заглавље носи, између осталог, следеће податке:
- адресу и име пошиљаоца
- адресу примаоцa
- адресу сервера преко којег је порука послата као и сервера који су прослеђивали поруку на њеном путу до одредишта
датум слања - име програма који је коришћен за слање поруке
- адресу на коју ће се слати одговор, по назнаци самог пошиљаоца
- приоритет итд.
Коришћење електронске поште је угрожено
од стране четири појаве: бомбардовањем порукама, спамом, покушајима
преузимања личних података и преношењем вируса.
Под појмом „спам“ се подразумева слање нежељених порука које служе за рекламирање одређеног производа или услуге.
Вируси могу долазити у различитим
облицима путем електронске поште, али се циљни рачунар најчешће зарази
захваљујући непажњи корисника. Порука која садржи вирус је сама по себи
најчешће немоћна да направи икакву штету, али уколико корисници
непажљиво отварају сваку врсту садржаја може доћи до активирања вируса. Данашњи сервери за електронску пошту обично имају
уграђену антивирусну и антиспам заштиту која спречава нежељене поруке да
уопште дођу до сандучета примаоца и уместо њих се обично шаљу
обавештења о препознатим вирусима.
Једна од најчешће коришћених примена интернета јесте слање и пријем порука преко глобалне мреже или Е-маил
(електронска пошта). Програм који нам омогућава слање и пријем порука се
зове Outlook Express, инсталиран је заједно са Windows оперативним
системом на нашем рачунару.
Да би смо могли да шаљемо електронску
пошту морамо да имамо Е-маил адресу. Структура Е-маил адресе изгледа
овако: Корисничко_име@провајдер.ознака
Корисничко име бира сваки корисник за
себе. Свако корисничко име мора да буде различито унутар једног
провајдера. Провајдер је организација која пружа право коришћења
интернет сервиса (међу њима и право на коришћење е-маил-а). Ознака
наглашава тип организације која пружа услуге, или из које земље потиче
провајдер. Примери ознака: .rs, .com (за комерциалне фирме), .org, ...
