Рачунарска мрежа представља скуп два или више рачунара, повезаних адекватним медијумом и који међу собом могу да комуницирају.
Интернет представља светску рачунарску
мрежу, или мрежу свих мрежа које слободно размењују информације. Интернет представља нову комуникациону технологију
која нуди велики број разноврсних могућности, од којих су
најпопуларније: www, електронска пошта, проналажење информација, огласне
табле, игре и ћаскања. Интернет представља скуп свих локалних мрежа
повезаних адекватним медијумом.
Електронска пошта и веб су корисни
сервиси Интернета, али поред добрих страна постоје и одређене опасности
од различитих злонаметних корисника и криминалаца који путем Интернета
вребају могуће жртве међу лаковерним корисницима. Због тога овим
сервисима треба приступати и користити их са одговарајућом пажњом .
Приликом изласка на Интернету кориснику
је омогућен приступ многим добрима, али је изложен и извесним
опасностима. Ове опасности се могу поделити у две групе:
- опасност по рачунар корисника,
- опасност по корисника лично.
Опасност по корисника рачунара могу бити
различите, од програма који га узнемиравају до програма који му
уништавају податке на рачунару. Опасности по корисника лично могу доћи, с
једне стране – од програма који му краду податке који се могу
злоупотребити (бројеве рачунара у банци, бројеве кредитних картица
лозинке за приступ корисниковим рачунарима), а с друге стране – од
податка које о себи сам корисник открива непознатим особама.
У заштити рачунара од напада са Интернета
постоје два нивоа. Први ниво омогућава заштиту у антивирусним
програмима (АВП) које корисник инсталира на свом рачунару. Постоје више
добрих АВП који су бесплатни или који се могу купити уз малу накнаду.
Битно је да се ови програми редовно допуњавају. Ако је рачунар стално
прикључен на Интернету ови програми се обично допуњавају неколико пута
дневно.
Други основни ниво заштите јесте заштита коју пружа давалац
услуге повезивање на Интернет – интернет провајдер. Ова заштита је
везана за рачунску мрежу и о њој брине особа задужена за мрежу –
администатор мреже. Заштита се састоји од специјалног хардвера и софтера
који прати оно што долази у мрежу и одлази из мреже провајдера и има
задатак да спречи долазак нежељног материјала у мрежу. Ова заштита се
зове и заштитни зид (фајервол –енгл .firewall).
Међутим,
ниједан програм нас не може заштити од нас самих. Током коришћења
електронске поште или веба корисник ће комуницирати са непознатим
људима, стварати нова пријатељства и друге везе. При новим контактима и
упознавањима треба увек бити крајње опрезан. Непознатима никад не треба
давати своје личне податке, адресу становања, школу која се похађа
податке о родитељима, податке о имовном стању итд. Нарочито треба бити
опрезан када се комуницира са неким без непосредног видео контакта (веб
камера) јер се на основу куцаног текста не може закључити да ли се
комуницира са вршњаком или одраслом особом која се другачије представља.
У случају личног упознавања са новим
другом или другарицом са веба, то увек треба да буде на јавном месту где
има пуно људи. О састанку увек треба обавестити родитеље. У случају да
на састанак не дође она особа каква се представљала преко Интернета
треба одмах обавестити родитеље, а можда и полицију.
О подацима које неко преко Интернета
евенутално тражи од ученика, сумњивим питањима и предлозима треба одмах
обавестити родитеље и наставнике.
У опасности које доноси електронска пошта спада сваки вид е-поште чији је садржај непримерен и недоличан, као и пошта са рекламним садржајем у којој се поред личних података тражи и плаћање. Спам је енглески назив за овакву врсту поште.
Основна правила заштите од спама:
- Пошта непознатог пошиљаоца је спем-пре отварања проверити њен садржај
- Никада не треба давати адресу своје е-поште некоме кога чији идентитет не знате
- У формуларима који се јављају на нету не треба остављати податке који могу бити злоупотребљени
- Пре консултације са родитељима не давати личне податке никоме
