уторак, 01. децембар 2015.

3. Појам локалне и глобалне рачунарске мреже. Интернет

Да би рачунар могао да размењује податке са другим рачунарима или уређајима он са њима мора бити повезан. Рачунари и уређаји се повезују кабловима или бежично (путем радио таласа).

Сваки рачунар или уређај прикључен у мрежу назива се чвор.

Локална рачунарска мрежа, LAN мрежа је ограничена на једну зграду или групу зграда у којој су рачунари повезани.

Глобална рачунарска мрежа, WAN мрежа повезује рачунаре који су географски одвојени.

Интернет је глобална светска рачунарска мрежа међусобно повезаних рачунара на различите начине.

Да би рачунари у мрежи комуницирали међу собом неопходно је да:

  • сваки рачунар има своју ЈЕДИНСТВЕНУ адресу у мрежи 
  • да рачунари за комуникацију користе јединствени „језик“ – протокол.

Адреса рачунара је представљена комбинацијом бројева. Нпр: 192.168.1.3.

Симболичка адреса рачунара се састоји од низа имена раздвојених тачкама. Нпр: google.rs, facebook.com, ...

WWW, World Wide Web, W3 или једноставно Web (Веб, на српском: мрежа) је систем међусобно повезаних, хипертекстованих докумената, који се налазе на интернету. Са браузером (Интернет експлорер, Фајерфокс, Сафари, Опера) корисници се крећу по веб страницама које обично садрже текст, слике, звук и видео.

петак, 20. новембар 2015.

5. Практичан рад на снимању и обради звука


4. Звучни записи и конверзије између различитих формата

Звук је уздужни талас који настаје осциловањем звучног извора. То може бити инструмент, гласне жице... Јачина звука зависи од величине амплитуде. Што је амплитуда већа то је звук јачи и обрнуто. 

Постоје субјективна и објективна јачина звука. Субјективна јачина звука је она коју региструје наше ухо и шаље је мозгу. Она је 2 пута већа од објективне. Објективна јачина звука је реална јачина звука. То је енергија коју са собом носи звучни талас.

Звук може бити одређен или неодређен.
Одређени звук, тј. тон обухвата све звукове који се могу одсвирати или отпевати. Неодређен звук обухвата људски говор, врисак, лавеж паса, шуштање лишћа, гром, шкрипу врата, градску буку, звук ломљења стакла и сл.

Људско ухо може да чује само звукове учестаности између 20Hz и 20.000Hz. Мало дете може да чује звукове целог овог опсега, док се старењем полако губи способност регистровања звукова виших учестаности.

Звук - формати

Звучни записи заузимају подоста места на рачунару па треба узети у обзир да се на wебу налазе што мање звучне датотеке како би се страница што пре учитала и како би се што пре скинули подаци на рачунар.
Редуковањем величине записа смањује се и квалитет звука.
22 kHz, 8 бит моно квалитет звука употребљава се као стандардни формат слабијег квалитета звука и обично је доста квалитетан за говор. 

CD" квалитет звука
44 kHz
16 бит Стерео
10.3 МB
44 кХз
8 бит Стерео
5.18 MB
"FM" радио квалитет звука
22 kHz
16 бит Стерео
5.18 МB
22 кХз
8 бит Стерео
2.59 MB
"AM" радио квалитета звука
11 kHz
16 бит Стерео
2.59 МB
11 кХз
8 бит Стерео
1.29 MB


За компримовање аудио датотека потребна је специјална шема компримовања звана кодек (codec). Најпознатији аудио кодеци су: Lame MP3 audio codec & exe, AC3Filter & Codec, Radium MP3 Codec itd. Постоји много кодека, али су верзије MPEG-а посебно популарне за аудио записе. 

Сваки тип рачунарске платформе и оперативног система користи свој јединствен формат аудио записа за репродукцију и снимање. Неки од најпознатијих аудио формата који се користе на wебу су: Wav, AU, Real audio (RA), MP3 (MPEG audio), Quick time, liquid audio.

MIDI
.MID
MIDI формат независан од платформе
Wave
.WAV
Microsoft формат за дигитал аудио
Audio Interchange File Format (AIFF)
.AIF
Macintosh формат за дигитал аудио
Sun Audio
.AU
Sunov компримовани дигитал аудио
audio CD
.CDA
Формат звука на аудио CD
Windows Media audio codec
.WMA
Microsoft компримовани формат
MPEG Audio Layer 3
.MP3
Компримовани формат све више у употреби


3. Блог, форум и учење на даљину

Појам електронске комуникације

Под појмом електронске комуникације подразумевају се комуникације које се обављају уз посредовање бар једног рачунара. Ове комуникације могу бити између два или више рачунара и неког другог уређаја, на пример, мобилног телефона, обичног телефона, факса итд. Овакве комуникације могу бити једносмерне или у оба смера.
Код једносмерних комуникација заинтересована особа оставља садржај који жели да други виде на неком месту на Интернету (вwб страна, форум, блог…). Овај садржај је у принципу свима доступан. На овај садржај се може и свој коментар, који је такође свима доступан, али се може упутити и електронско писмо оном који је приказао материјал на Интернету.
Двосмерне комуникације се обављају између два или више учесника. Такве комуникације могу бити: размена порука у реалном времену при чему поруке могу бити куцане или гласовне, размена електронске поште или програми за разговор преко Интернета када је уз пренос звука, могућ и пренос слике.

Електронске комуникације омогућавају брзу, лаку и бесплатну комуникацију међу корисницима. Међутим, с обзиром на то да поруке кроз рачунарску мрежу пролазе кроз велики број рачунара, при чему се сваки пут копирају, то овај начин комуникације није безбедан. Због тога у оваквим комуникацијама не треба износити податке које би неко могао злоупотребити.
Прву електронску комуникацију остварио је Александар Грахам Белл 1876. године.

Инстант порука

Слање истовремених порука облик је комуникације у реалном времену, између двоје или више људи, која се базира на написаном тексту, говору или видео-конференцијама.
Захтеви:
  1. Интернет конекција
  2. Софтвер за комуникацију
  3. Корисници морају бити истовремено поред рачунара
Алати за слање истовремених порука садрже контакт листу и информације ко је онлине. Популарни су AIM, Google Talk, ICQ, IRC, Skype, Windows Live Messenger, ...
У програмима за слање истовремених порука већином се могу наћи: смајлији, попис контаката, њихове слике и статус, историја разговора итд.

Блог

Блог (спој термина wеб лог) је врста веб сајта, а може бити и део сајта. Блогове обично одржавају појединци који редовно уносе коментаре, описе догађаја или други материјал, као што су графика или видео. Објављени уноси се обично приказују у обрнутом хронолошком реду, дакле од најновијег уноса ка најстаријем. Од блога потиче и појам блогинг или блоговање, што подразумева одржавање или унос нових садржаја на блог.
Блогови су најчешће интерактивни тако што омогућавају посетиоцима остављање коментара, па чак и да шаљу поруке једни другима преко виџета. Управо та интерактивност је оно што их одваја од других, статичких сајтова.
Неки од блогова пружају коментаре (објављују чланке) или вести на одређену тему, док други функционишу више као онлајн дневници. Типичан блог комбинује текст, слике и линкове на друге блогове, веб странице и друге медије који су у вези са темом самог блога. Могућност читалаца да оставе коментаре у интерактивном формату је важан део многих блогова.
Већина блогова углавном има садржај у виду текста, мада се неки фокусирају на уметност (арт блог), фотографију (фотоблог), видео (видео блог), музику (мп3 блог) и аудио (подкастинг). Микроблоговање је други тип блоговања, где се објављују јако кратке поруке.

Форум - појам дискусије на интернету

Некада у римско доба форум је представљао трг на којем су се људи окупљали и размењивали ставове. Данас форум представља место окупљања на интернету, где своје ставове и мишљења размњеују људи који су заинтересовани за неку тему или имају неки заједнички интерес.

Многи форуми омогућавају нерегистрованим или анонимним посетиоцима читање дискусија,али за активно учествовање потребна је регистрација. Регистровани чланови могу да поставе нове теме,одговарају на постојеће и шаљу међусобно приватне поруке. 

Администратори форума имају могућност да мењају, бришу, померају или да на било који начин модификују сваку појединачну тему на форуму. Модератори имају део ових овлаштења, а зависно од врсте форума зависи и структура привилегије. 

Сваки форум има своја правила о коришћењу. У вечини случаја, уколико се не поштују, модератори ће појединим члановима забранити даље учествовање у дискусијама.
 

Електронско учење и учење на даљину

Појам „електронско учење“ је један од данас најкоришћенијих синтакси у процесу модернизације образовања у свету. Е-леарнинг, или електронско учење, присутно је и функционише у пракси већ десетак година као учење олакшано и појачано коришћењем информационе и комуникационе технологије. Такви уређаји обухватају рачунар, ЦД-РОМ-ове, дигиталну телевизију, преносне и џепне рачунаре и мобилне телефоне. Комуникација омогућује употребу Интернета, електронске поште, дискусионих група, и система за колаборативно учење. 
Електронско учење не негира постојеће начине учења, већ их допуњује и обогаћује.

Учење на даљину, понекад под називом е-учење, је формализована настава и учења. Овај вид наставе је посебно пројектован тако да успешно може да се спроведе електронском комуникацијијом на даљину. Предности су што је учење на даљину јефтиније, и није ограничено на оне који су присутни на једној локацији, већ полазници могу бити географски удаљени. Овај вид учења нуди могућности у ситуацијама у којима традиционално образовање није могуће. Студенти који су запослени и не могу бити присутни када се одржавају часови могу узимати часове у време које је њима погодно. Образовање на даљину флексибилније је у погледу времена а часови се помоћу рачунара испоручују полазницима било где да се они налазе, под јединим условом да им је интернет доступан.

2. Електронска пошта

Електронска пошта, е-пошта, имејл, мејл (енгл. e-mail) су различити називи за мрежни сервис који омогућава слање и примање порука разноврсног садржаја. Име представља аналогију традиционалној пошти, при чему поштанско сандуче замењују сервери, на којима се е-пошта „чува“ док је корисник не преузме. 

Програми за рад са електронском поштом се заснивају на уређивачу текста за састављање порука, чијом применом се порука припрема за слање, механизма за слање и примање порука и читача примљених порука. Уз поруке се могу слати и датотеке. Порука се шаље примаоцу на темељу његове адресе електронске поште. Порука се може послати једном или више прималаца одједном. Послате поруке се чувају у електронском поштанском сандучету примаоца, које се налази на његовом серверу све док их не захтева за пријем на локални рачунар.

Стручњак за рачунарство Реј Томлинсон је написао први програм за размену порука између два рачунара. Поред програма за размену е-поште, Реј Томлинсон је одговоран за масовну употребу знака @ (ет, познато и као „лудо а“ или „мајмунско а“). Смишљајући како да разврста примаоце порука одлучио је да њихова имена и имена рачунара на којима се налазе њихови рачуни раздвоји неким знаком интерпункције. Како је на својој тастатури имао само 12 таквих знакова на располагању, одлучио се за онај који се никада не користи у писању порука. Тај принцип адресирања користи се и данас.

Формат поруке

Свака порука електронске поште се састоји из заглавља и тела. Заглавље носи, између осталог, следеће податке:
  • адресу и име пошиљаоца
  • адресу примаоцa
  • адресу сервера преко којег је порука послата као и сервера који су прослеђивали поруку на њеном путу до одредишта
    датум слања
  • име програма који је коришћен за слање поруке
  • адресу на коју ће се слати одговор, по назнаци самог пошиљаоца
  • приоритет итд.
Коришћење електронске поште је угрожено од стране четири појаве: бомбардовањем порукама, спамом, покушајима преузимања личних података и преношењем вируса.
Под појмом „спам“ се подразумева слање нежељених порука које служе за рекламирање одређеног производа или услуге.
Вируси могу долазити у различитим облицима путем електронске поште, али се циљни рачунар најчешће зарази захваљујући непажњи корисника. Порука која садржи вирус је сама по себи најчешће немоћна да направи икакву штету, али уколико корисници непажљиво отварају сваку врсту садржаја може доћи до активирања вируса. Данашњи сервери за електронску пошту обично имају уграђену антивирусну и антиспам заштиту која спречава нежељене поруке да уопште дођу до сандучета примаоца и уместо њих се обично шаљу обавештења о препознатим вирусима.

Једна од најчешће коришћених примена интернета јесте слање и пријем порука преко глобалне мреже или Е-маил (електронска пошта). Програм који нам омогућава слање и пријем порука се зове Outlook Express, инсталиран је заједно са Windows оперативним системом на нашем рачунару.

Да би смо могли да шаљемо електронску пошту морамо да имамо Е-маил адресу. Структура Е-маил адресе изгледа овако: Корисничко_име@провајдер.ознака

Корисничко име бира сваки корисник за себе. Свако корисничко име мора да буде различито унутар једног провајдера. Провајдер је организација која пружа право коришћења интернет сервиса (међу њима и право на коришћење е-маил-а). Ознака наглашава тип организације која пружа услуге, или из које земље потиче провајдер. Примери ознака: .rs, .com (за комерциалне фирме), .org, ...

1. Интернет и безбедно понашање на интернету

Рачунарска мрежа представља скуп два или више рачунара, повезаних адекватним медијумом и који међу собом могу да комуницирају.
Интернет представља светску рачунарску мрежу, или мрежу свих мрежа које слободно  размењују информације. Интернет представља нову комуникациону технологију која нуди велики број разноврсних могућности, од којих су најпопуларније: www, електронска пошта, проналажење информација, огласне табле, игре и ћаскања. Интернет представља скуп свих локалних мрежа повезаних адекватним медијумом.

Електронска пошта и веб су корисни сервиси Интернета, али поред добрих страна постоје и одређене опасности од различитих злонаметних корисника и криминалаца који путем Интернета вребају могуће жртве међу лаковерним корисницима. Због тога овим сервисима треба приступати и користити их са одговарајућом пажњом .

Приликом изласка на Интернету кориснику је омогућен приступ многим добрима, али је изложен и извесним опасностима. Ове опасности се могу поделити у две групе:
  • опасност по рачунар корисника,
  • опасност по корисника лично.
Опасност по корисника рачунара могу бити различите, од програма који га узнемиравају до програма који му уништавају податке на рачунару. Опасности по корисника лично могу доћи, с једне стране – од програма који му краду податке који се могу злоупотребити (бројеве рачунара у банци, бројеве кредитних картица лозинке за приступ корисниковим рачунарима), а с друге стране – од податка које о себи сам корисник открива непознатим особама.

У заштити рачунара од напада са Интернета постоје два нивоа. Први ниво омогућава заштиту у антивирусним програмима (АВП) које корисник инсталира на свом рачунару. Постоје више добрих АВП који су бесплатни или који се могу купити уз малу накнаду. Битно је да се ови програми редовно допуњавају. Ако је рачунар стално прикључен на Интернету ови програми се обично допуњавају неколико пута дневно.
Други основни ниво заштите јесте заштита коју пружа давалац услуге повезивање на Интернет – интернет провајдер. Ова заштита је везана за рачунску мрежу и о њој брине особа задужена за мрежу – администатор мреже. Заштита се састоји од специјалног хардвера и софтера који прати оно што долази у мрежу и одлази из мреже провајдера и има задатак да спречи долазак нежељног материјала у мрежу. Ова заштита се зове и заштитни зид (фајервол –енгл .firewall). 

Међутим, ниједан програм нас не може заштити од нас самих. Током коришћења електронске поште или веба корисник ће комуницирати са непознатим људима, стварати нова пријатељства и друге везе. При новим контактима и упознавањима треба увек бити крајње опрезан. Непознатима никад не треба давати своје личне податке, адресу становања, школу која се похађа податке о родитељима, податке о имовном стању итд. Нарочито треба бити опрезан када се комуницира са неким без непосредног видео контакта (веб камера) јер се на основу куцаног текста не може закључити да ли се комуницира са вршњаком или одраслом особом која се другачије представља.
У случају личног упознавања са новим другом или другарицом са веба, то увек треба да буде на јавном месту где има пуно људи. О састанку увек треба обавестити родитеље. У случају да на састанак не дође она особа каква се представљала преко Интернета треба одмах обавестити родитеље, а можда и полицију.
О подацима које неко преко Интернета евенутално тражи од ученика, сумњивим питањима и предлозима треба одмах обавестити родитеље и наставнике.
 
У опасности које доноси електронска пошта спада сваки вид е-поште чији је садржај непримерен и недоличан, као и пошта са рекламним садржајем у којој се поред личних података тражи и плаћање. Спам је енглески назив за овакву врсту поште.
Основна правила заштите од спама:

  • Пошта непознатог пошиљаоца је спем-пре отварања проверити њен садржај
  • Никада не треба давати адресу своје е-поште некоме кога чији идентитет не знате
  • У формуларима који се јављају на нету не треба остављати податке који могу бити злоупотребљени
  • Пре консултације са родитељима не давати личне податке никоме

2. Систематизација градива

1. вежба

1. Отворити програм за обраду текста Microsoft Word 2003.
2. На врху стране унети текст који следи под наводницима:
«Вежба из информатике и рачунарства»
са следећим параметрима:
  • Фонт: Arial Narrow
  • Величина фонта: 18 тачака
  • Стил фонта: Bold Italic
  • Боја слова: Црвена
  • Текст ефекат: Marching Red Ants
3 . Креирати табелу користећи команду за самообликовање (AutoFormat ) са следећим параметрима:
  • Број колона: 4
  • Број редова 3
  • Стил: Colorfull 3
4. Променити параметре табле (Table Properties ) како следи:
  • Преферирана ширина ( Preferred Width ): 10 цм
  • Поравнање: Center
  • Преламање текста: Око табеле( Around Table )
5. У табели извршити следећа подешавања:
  • Ћелије које се налазе у пресеку 2 . реда и 3. и 4 . колоне треба да буду са жутом испуном;
  • Линије треба да буду пуне плаве боје дебљине 3 тачке
6. Унети заглавље стране са текстом
«ОШ Стеван Дукић»
  • Текст у заглављу стране центрирати
7. Унети подножје стране са вашим именом и презименом.
8. У доњем десном углу уградити број стране
  • (Insert -> Page Numbers-> Position onPage (Footer) - > Alignment (Right) )
9. Подесити параметре стране ( Page Setup ) и то:
  • Величина папира: А3
  • Оријентација: Landscape
  • Горња маргина: 1,5 цм
  • Доња маргина: 2 цм
  • Лева маргина: 2,5 цм
  • Десна маргина: 3 цм
10. Сачувати документ под називом
  • VEZBA-VI-< одељење>-<име и презиме>
Позвати наставника.

2. вежба

1. Отворити програм за обраду текста Microsoft Word 2003.
2. На врху стране унети текст који следи под наводницима:
«Вежба из информатике и рачунарства»
са следећим параметрима:
  • Фонт: Arial Narrow
  • Величина фонта: 22 тачака
  • Стил фонта: Bold
  • Боја слова: Плава
  • Текст ефекат: Marching Red Ants
3 . Креирати табелу користећи команду засамообликовање ( AutoFormat ) са следећимпараметрима:
  • Број колона: 5
  • Број редова 4
  • Стил: Colorfull 2
4. Променити параметре табле ( TableProperties ) како следи:
  • Преферирана ширина (Preferred Width): 12 цм
  • Поравнање: Right
  • Преламање текста: Око табеле(Around Table)
5. У табели извршити следећа подешавања:
  • Ћелије које се налазе у пресеку 3 . реда и 3. и 4. колоне треба да буду са светлоплавом испуном;
  • Линије треба да буду пуне црвене боје дебљине 3 тачке
6. Унети заглавље стране са текстом
  • «ОШ Стеван Дукић»
Текст у заглављу стране центрирати и боју променити у црвену
7. Унети подножје стране са вашим именом и презименом. Центрирати текст и обојити у зелену боју.
8. У горњем десном углу уградити број стране
  • (Insert -> Page Numbers-> Position onPage (Header )- > Alignment (Right) )
9. Подесити параметре стране ( Page Setup ) и то:
  • Величина папира: А4
  • Оријентација: Landscape
  • Горња маргина: 2,5 цм
  • Доња маргина: 1,2 цм
  • Лева маргина: 1,7 цм
  • Десна маргина: 1,9 цм
10. Сачувати документ под називом
  • VEZBA-VI-< одељење>-<име и презиме>
Позвати наставника.

3. вежба

1. Отворити програм за обраду текста Microsoft Word 2003.
2. На врху стране унети текст који следи под наводницима:
«Вежба из информатике и рачунарства»
са следећим параметрима:
  • Фонт: Arial Narrow
  • Величина фонта: 18 тачака
  • Стил фонта: Bold
  • Боја слова: Жута
  • Текст ефекат: Marching Red Ants
3 . Креирати табелу користећи команду за самообликовање ( AutoFormat ) са следећим параметрима:
  • Број колона: 8
  • Број редова 12
  • Стил: Colorfull 1
4. Променити параметре табле ( Table Properties ) како следи:
  • Преферирана ширина (Preferred Width): 8 цм
  • Поравнање: Center
  • Преламање текста: Око табеле(Around Table)
5. У табели извршити следећа подешавања:
  • Ћелије које се налазе у пресеку 3 . реда и 3. и 4. колоне треба да буду са светлоплавом испуном;
  • Линије треба да буду пуне црвене боје дебљине 3 тачке
6. Унети заглавље стране са текстом
  • «ОШ Стеван Дукић»
Текст у заглављу стране центрирати и боју променити у црвену
7. Унети подножје стране са вашим именом и презименом. Центрирати текст и обојити у зелену боју.
8. У горњем десном углу уградити број стране
  • (Insert -> Page Numbers-> Position onPage (Header )- > Alignment (Right) )
9. Подесити параметре стране ( Page Setup ) и то:
  • Величина папира: А4
  • Оријентација: Landscape
  • Горња маргина: 2,0 цм
  • Доња маргина: 2,2 цм
  • Лева маргина: 2,7 цм
  • Десна маргина: 2,9 цм
10. Сачувати документ под називом
  • VEZBA-VI-< одељење>-<име и презиме>